*Post s mog starog bloga, nekad pisan u stihu koji se sad pogubio... stihićuuu? *
uputa: zanemariti ''namjerne'' gramatičke greške...
neka bude: New York is a woman ;)
Blagost. Sjetna sam nekako. I nostalgična. Ne znam zaista razlog. Možda je to zbog pjesme koja mi svira... sigurno je to. Mora biti. I nekako mi je drag bio taj čaj od marelice. Šumsko voće me nije tako dirnulo. To je samo čaj Đana. Ali ima nešto više od običnog suhog lišća. A onda pomfrit. Kečap. Mama kaže da je najbolji. Ja kažem kečap ko kečap. Ona kaže da nije. Zatim sam koristila mamin stari, prastari fen za kosu. Zamijeno je novi kojem je život očito okončao. Ovaj stari ima dušu. Kladim se u to. ... Nervoza nije ubila sve. Možda ponekad tako često naruši sklad i mir. - Ali snaga duha ne ostaje ravnodušna. Nježno narančasta duša. Neka vatra pucketa, neka je njegovo rame tu. Nisam romantična. Zapravo ovo nema veze s romantikom. To je samo nutrina. I vidim je jasno. Želim jednu kiselu višnju.
ulomčić iz PONEDJELJAK, 31.08.2009. Tamo di san davno tila... : ... Volin svoj kušin. Upija mi suze. Uvik me sluša, ne prigovara mi. Ne prekida me dok mu se žalin. Pomaže mi. Skupa se sakrivamo. Kad mu pričan kako mi je loše, ništa mu drugo nije na pameti, on ne misli da umišljam sve i uvik, on nekad kaže: Ti si u pravu. On zna da san ja tužna nekad. Ne viče me. Ne misli kako uvik pametujen i filozofiran.I ne prekida me u mom tugovanju, nego je uz mene, Možda nije živ taj kušin, al je dobar predmet, Zato ja volin svoj kušin. Tamo..di san davno tija, di san svoju jubav skrija Ka dite san se smija .......................................... Čeka me More Duboko... A zvizde svitle Previsoko...
Nema komentara:
Objavi komentar